Dating : Pismo

Dragi momče,

Upoznala sam te onda kada sam mislila da je sve izgubljeno i kada mi je svaka nada da ću ikada nekome otvoriti srce nestala. Pomirila sam se sa činjenicom da su mi svi oni silni udarci ostavili nepopravljive ožiljke od kojih se neću oporaviti. Bilo je prosto, živeti kao žena sa razmišljanjem prosečnog muškarca. Zeznuto u svakom slučaju, posebno pogrešno i bolno. Žene su tu da se vole, da vole, tu su da te prigrle, maze i paze, da budu željene. Ja dugo nisam bila žena. Volela nisam, a ljubila sam puno. Birala sam muškarce kao dete igračke i bacala ih onda kada sam ih prerastala. Zaključala sam ove bedeme oko sebe tako da ih više niko nikada ne preskoči. I nije, nisu ni pokušavali, bilo im je komforno iza njih jer što su manje znali manje su morali da misle. Ja sam samo uživala u još jednoj novoj zabavi kojoj već predviđam kraj.

Onda sam upoznala tebe. Tebe sam zanimala ja, a meni je bilo smešno što uopšte šetam sa tobom uskim ulicama dok mi pricaš istorijske činjenice o svom gradu. Nisi imao pojma koliko volim istoriju, a ti si sa toliko žara pričao o njoj.
Želela sam što pre da se vratim kući jer si mi dosađivao svojim pričama o osećanjima dok si me iznenađivao na svakom ćošku. Znala sam dobro da me želis, ali ja nisam bila zainteresovana. Mislila sam da me želiš na svojoj listi, da želiš da se poigraš sa malom strankinjom i uživaš u nečemu što ima rok trajanja.

Tada sam shvatila da ne umem da čitam ljude, a hvalila sam se kako mi to tako dobro ide. Shvatila sam koliko ih osuđujem zbog jednog na komade polomljenog srca. Lepljenja nikako nisu pomagala, samo ostavljala sve dublje i bolnije ožiljke. Kako objasniti jednom vrelom srcu da je nedostupno i zatvoreno? Da neće boleti samo ako se sledi i ostane tako zauvek.

Sudbina je međutim odlučila da zaigra neke druge karte i poslala tebe. Da me naučiš da opet volim, grlim, ljubim, da se smejem i da budem ja, baš kakva jesam i kakva sam nekada bila. Da me naučiš da je okej da crvenim, da hodam bez šminke, šetam u šorsu, kuvam i lomim po kuhinji. Poslala te je da mi pokažeš sve ono od čega sam bežala, od čega sam se bezuspešno krila.

Otvorio si rane i lečio ih malo po malo. Pokazao si mi da je u redu da kažem ne mogu, da sam umorna i tužna i da je sasvim u redu da pružim sebe baš onakvu kakva jesam.

Zato ti danas hvala, hvala jer si me naučio da ponovo volim. Hvala jer si me naučio šta znači kada te neko voli. Hvala ti što si prigrlio ovaj svet sa mnom iako naši pogledi na njega nisu isti. Na kraju, hvala ti što sam zahvaljujući tebi danas ona prava ja, spremna da zagrli novu sreću koja joj trči u susret.